LIČNA NEZAVISNOST UPRAVLJAČKIH STRUKTURA CENTRALNIH BANAKA NA PRIMERU BUGARSKE, HRVATSKE, MAĐARSKE I RUMUNIJE

Apstrakt: Tokom poslednjih nekoliko decenija, teorija i praksa su na stanovištu da je neophodno zajemčiti nezavisnost, odnosno samostalnost centralnih banaka. Ona ima nekoliko aspekata. U ovom članku se uporednopravnim i normativnim metodom, na primeru četiri evropske zemlje iz okruženja, Bugarske, Hrvatske, Mađarske i Rumunije, koje su bile članice nekadašnjeg komunističkog bloka, a sada su članice Evropske unije, istražuju određena pravna rešenja kojima se postiže lična ili personalna nezavisnost u pravljačkih struktura nacionalnih banaka. Dakle, pažnja se posvećuje normama koje se tiču njihovog izbora, te utvrđuju neke njihove zajedničke karakteristike. Autori pružaju i odgovarajuća kritička razmatranja. Ove države su odabrane, jer su u istorijsko-socijalnom i pravnom smislu prolazile ono kroz šta prolazi Srbija u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Na kraju, važno je da se napomene da čak i odgovarajući pravni okvir, ne mora uvek da bude ovaploćen u praksi. No, mora se biti i svestan da je njegova valjanost onaj prvi korak, bez kojeg nema ostvarenja proklamovanih ciljeva. Upravo se u tome ogleda društvena opravdanost naučnog proučavanja ove teme. 

 

Ključne reči: centalna, nacionalna banka, nezavisnost, personalna nezavisnost, pravni okvir.